img03

Radoslav Vladić

Radoslav Vladić (Beograd, 20. oktobar 1952) je filmski snimatelj.

Radoslav Vladić je rođen u Beogradu, 20. oktobra 1952. godine. Završio je školu za dizajn, u Beogradu, 1972. godine i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Filmska i televizijska kamera 1977. godine.

Bio je profesor na predmetima Filmska i televizijska kamera i Estetika filmske slike i šef katedre u Filmskoj školi "Dunav filma" u Beogradu od 1996. do 2007. godine, danas je redovni profesor predmeta Filmska i televizijska fotografija i šef katedre Filmska i televizijska kamera Akademije umetnosti u Beogradu od 2000. godine i redovni profesor predmeta Kamera i Estetika audiovizuelnih umetnosti na Univerzitetu Slobomir u Bijeljini od 2011. godine.

Član је Evropske Filmske Akademije, UFUS-a i AFUN-a.

Snimanjem se bavi od 1970. godine, остварио је 1574 kinematografska i televizijska dela svih žanrova, od kojih 50 dugometražnih igranih filmova, 64 autorska, alternativna filma nastala u periodu od 1970 do 1980. godine. Radoslav Vladić jedan je od najznačajnijih autora jugoslovenskog alternativnog (eksperimentalnog) filma. Njujorški Muzej moderne umetnosti (MOMA) stavio je u svoj arhiv, u program EUROPEAN AVANT-GARDE CINEMA 1960 -1980, njegov film "KUĆA" (THE HOUSE), zajedno sa radovima autora kao što su Wim Wenders, Werner Nekes, Gabor Body i dr…

Snimatelj igranih filmova:

    1979 - Lične stvari
    1982 - Variola vera
    1983 - Stepenice za nebo
    1984 - Pejzaži u magli
    1984 - Groznica ljubavi
    1984 - Šta se zgodi kad se ljubav rodi
    1986 - Lepota poroka
    1986 - Crna Marija
    1987 - Na putu za Katangu
    1987 - Dogodilo se na današnji dan
    1988 - Čavka
    1988 - Braća po materi
    1988 - Drugi čovek
    1989 - Boj na Kosovu
    1989 - Poltron
    1989 - Happy End
    1989 - Vreme čuda
    1991 - Mala
    1992 - Tito i ja
    1992 - Jevreji dolaze
    1994 - Biće bolje
    1994 - Ni na nebu ni na zemlji
    1995 - Urnebesna tragedija
    1995 - Tamna je noć
    1995 - Ubistvo s predumišljajem
    1998 - Stršljen
    1999 - Nebeska udica
    2000 - Senke uspomena
    2001 - Nataša
    2005 - Buđenje iz mrtvih
    2005 - Made in YU
    2006 - Sinovci

Nagrade i priznanja:

Za celokupan autorski i snimateljski rad Vladić je osvojio 138 domaćih i međunarodnih nagrada.

    Za snimateljske radove iz profesionalnog opusa dobio je sve postojeće jugoslovenske i srpske najviše nagrade za filmsku fotografiju - za igrane filmove, kratkometražne i promotivne:
    Velika zlatna Arena, Pula, 1987,
    Dobitnik je tri Velike Zlatne medalje "Beograd", 1986, 1991, 2002,
    sedam Zlatnih mimoza, 1994, 1995, 1996, 2000, 2001, 2004, 2011,
    tri Novosadske Arene, 2000, 2004, 2005,
    dve Kristalne prizme, 1994, 1995,
    Plaketa Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu, 2006.
    Nagrada Bečke laboratorije Synchro FILM & video, za celokupan doprinos srpskoj i crnogorskoj kinematografiji, 2006.
    Nagrada za najbolji snimateljski rad, na 15. medjunarodnom filmskom festivalu u Minsku.
    Godišnja nagrada UFUS-a za filmsko stvaralaštvo u 2008. godini.
    Nagrada za najbolji snimateljski rad na medjunarodnom filmskom Festivalu Avanca (Portugal), 2011. godine.
    Nagrada Zlatna antena za najbolju kameru na 1. Fedisu (Beograd), 2011.godine.
    Nagrada za najbolji snimateljski rad na medjunarodnom Festivalu ratnih filmova (Moskva), 2012. godine.