img03

Ljuba Tadić

Ljubomir „Ljuba“ Tadić (Uroševac, 31. maj 1929 — Beograd, 28. oktobar 2005) je bio srpski filmski, televizijski, radio i pozorišni glumac.
Otac mu je bio Čačanin koji je predavao istoriju u gimnaziji na Kosovu tako da su se on i njegova tri brata rodili tamo. Studije glume završio je 1953. u klasi profesora Joze Laurenčića. Počeo je u pozorištu „Joakim Vujić“ u Kragujevcu, ali je igrao i u Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, u alternativnom pozorištu „Magaza“ koje je zajedno sa suprugom osnovao 1983.
Bio je oženjen glumicom Snežanom Nikšić. Rođeni brat Rastko Tadić je bio takođe glumac, kao i Ljubin bratanac Ljubivoje
Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove „Ljuba Tadić“.
Nosilac je Sedmojulske nagrade, najviše nagrade koja se dodeljivala u bivšoj Jugoslaviji.
Novembra 1980. dobio je „Dobričin prsten“, kao najvišu glumačku nagradu za životno delo.
Dobio je Zlatnu arenu 6 puta: 1956, 1964, 1968, 1975
Godine 1985. je dobio Statuetu Joakim Vujić koju Knjaževsko-srpski teatar dodeljuje svake godine, na Sretenje, 15. februara.
Avgusta 1996. dobio je Nagradu „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.
Godine 2004. pripala mu je nagrada Fondacije „Braća Karić“
Pozorišne uloge:
„Kralj Lir“ (Kralj Lir)
„Kad su cvetale tikve“ (pukovnik Perišić)
„Otelo“ (Otelo)
„Čekajući Godoa“ (Vladimir)
„Prljave ruke“
„Garderober“ (Ser)
„Staklena menažerija“ (Sin)
„Smrt trgovačkog putnika“ (Bif)
„Sumrak“ (Medelj Krik)
„Odbrana Sokrata i smrt“ (Sokrat)