Vladimir (Vlada) Divljan je bio srpski rok muzičar, rođen 10. maja 1958,  u Beogradu, a umro 5. marta 2015. godine u Beču. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk Ulice,[1] a od 1979. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli koji je prvobitno nosio ime „Dečaci“.[2] Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom. Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Australiji (Sidnej), nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u Beču gde je i preminuo 5. marta 2015. godine.
Vladimir Divljan rođen je u Beogradu, 10. maja 1958. godine, kao jedini sin Stevana Divljana i Mirjane Sikimić. Vladin otac Stevan rođen je u mestu Dobromani koje se nalazi u okolini Trebinja, odakle se sa porodicom preselio najpre u Trebinje, a zatim i Beograd, gde je upoznao svoju buduću suprugu, Mirjanu, čiji je otac takođe poreklom iz Hercegovine.
Samostalni albumi:
- „Tajni život A. P. Šandorova“ (PGP-RTB, 1988.)
- „Odbrana i zaštita“ (B 92, 1996.) - uživo, kao Vlada Divljan Old Stars Band
- „Sve laži sveta“ (Automatik, 2000.) - kao Vlada Divljan Old Stars Band
- "Vlada Divljan presents Die Tonzentrale" (B 92, 2003.) - kao Die Tonzentrale
Zajednički radovi:
- „Rokenrol za decu“ (PGP-RTB, 1989.) - Vlada i Gile; muzika za decu
- „Rokenrol bukvar“ (PGP-RTB, 1990.) - Vlada i Gile; muzika za decu
- „Lutka koja kaže ne“ (PGP-RTB, 1991.) - Vlada, Gile, Piko, Švaba
- "Recorded Supplement" (Avan Garde Records, 1997.) - kao Aparatchiks (Vladimir Divljan i Kiril Džajkovski); objavljeno u Australiji
Filmska muzika:
- „Šest dana juna“ (Jugoton, 1985.) - učešće; album objavljen pod firmom VIS Idoli iako grupa nije postojala
- „Crni bombarder“ (ZAM, 1992.) - učešće
- "3 palme za 2 bitange i ribicu“ (Favi, 1998.) - učešće
- "Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunareau" 2003
- "Sedam i po" 2006
- „Čekaj me, ja sigurno neću doći" 2009.