img03

Miodrag Ilic

Miodrag Ilić (Beograd, 23. april 1934) je srpski književnik, pretežno dramski pisac, publicist, novinar, prevodilac i pedagog. Osim obimnog dramskog opusa ostvario je prozna dela, filmske i televizijske scenarije, publicistička i teorijska dela u oblasti medija, žurnalizma, politike i međunarodnih odnosa; pisao je novinske feljtone, članke i eseje o problemima kulture i pozorišne kritike; prevodio sa engleskog i italijanskog jezika; radio kao predavač novinarstva, estetike i dramaturgije elektronskih medija.
 
Rodio se i školovao u Beogradu. Godine 1961. diplomirao engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu, a 1966. završio studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića. Bio zaposlen kao novinar (saradnik i urednik) u „Večernjim novostima“, „Beogradskoj nedelji“, „Radio TV reviji“ i Televiziji Beograd (RTS). Bio na položajima upravnika Beogradskog dramskog pozorišta (1975-80), direktora Drame Narodnog pozorišta (1982-90) i direktora Programa za inostranstvo RTS (1990-97). Član je Udruženja književnika Srbije od 1967 i Udruženja novinara Srbije od 1991. Osnovao Udruženje dramskih pisaca Srbije (sa Đorđem Lebovićem i M. Đurđevićem) 1976. i bio predsednik ovog udruženja (1978-80).
 
Napisao je 28 pozorišnih drama, izvođenih na mnogim scenama u zemlji i inostranstvu, odnosno preko radija, ili objavljenih u grupnim i samostalnim izdanjima. Njegove radio-drame (9 naslova) emitovane su na programima radio-stanica u bivšoj Jugoslaviji, a jedna na programu SFB (Berlin), dok je dve Ilićeve TV drame prikazala RTS. Prevodio je dramska i prozna dela sa engleskog i italijanskog jezika, a u dugom periodu i popularni humoristički strip „Porodica Tarana“, objavljivan u „Večernjim novostima“ (1954-1989). [1] Ilićev prevod je ostao zapamćen kao izuzetno duhovita adaptacija, koja je na pravi način pribiližila čitaocima izvorni duh ovog stripa. Kao televizijski autor realizovao je pet veoma zapaženih dokumentarnik serija istraživačkog žanra, od kojih su dve („Medijske imperije“ i „Quo vadis, svete?“) pretočene u knjige. Posvetio se feljtonistici, teorijskom radu u sferi žurnalizma i dramaturgije elektronskih medija, kao autor stručnih tekstova i pedagog.
Filmovi: Bubasinter, Bube u glavi
Serije: